Пробудите потрошаче да размисле о рециклажи штетних сировина од отпадног папира

1. Продубљивање зелених пракси

Једна тона одбаченог папира, након рециклаже, може да добије нови живот, трансформишући се у 850 кг рециклираног папира. Ова трансформација не само да одражава ефикасно коришћење ресурса, већ и невидљиво штити 3 кубна метра драгоценог дрвеног материјала, тако да може да настави да напредује у шуми и одржава еколошку равнотежу. Истовремено, овај процес штеди 100 кубних метара воде, што је позитивно за ублажавање проблема несташице воде.

Што се тиче смањења загађења животне средине, свака тона искоришћеног отпадног папира смањује употребу 300 кг хемијских сировина, чиме се смањује емисија штетних материја које могу настати током производног процеса. Поред тога, може се уштедети 1,2 тоне угља и 600 kWh електричне енергије, што је од великог значаја у погледу уштеде енергије и смањења емисија, као и промоције одрживог енергетског развоја.

Коришћење 1 тоне производа направљених од 100% рециклираног папира ефикасно ће смањити емисију угљен-диоксида за 11,37 тона. Ово није само одраз личне еколошке свести, већ и позитиван одговор на глобалне климатске промене. Употреба рециклираног папира постепено постаје важна снага у промоцији зеленог начина живота и изградњи друштва са ниском емисијом угљеника.

2. Остаци у отпадном папиру, сировини за рециклирани папир, и њихов утицај
Отпадни папир у процесу рециклаже често садржи разне остатке, који не само да представљају потенцијалну претњу по људско здравље, већ могу имати и негативан утицај на природну средину.

Тешки метали су један од уобичајених остатака у отпадном папиру. Процес производње рециклираног папира може да садржи елементе тешких метала као што су олово, жива и кадмијум. Ови тешки метали су токсични за људски организам, а дуготрајно излагање или унос супстанци које садрже тешке метале може изазвати разне здравствене проблеме. Још озбиљније, тешки метали се не разграђују лако у природном окружењу и када једном уђу у екосистем, могу се постепено акумулирати кроз ланац исхране, што на крају може проузроковати штету по еколошку равнотежу.
Органска материја је такође важна резидуална компонента у отпадном папиру. Када рециклирани папир дође у контакт са хемикалијама и микроорганизмима током употребе, пулпа у њему може се разградити на штетне органске супстанце, као што су бензен и фенол. Ове органске супстанце су потенцијално штетне за људски организам и животну средину и могу изазвати здравствене проблеме као што су иритација коже и респираторни проблеми. Такође могу контаминирати изворе воде и земљиште, утичући на раст и развој биљака и животиња.

Клице и паразити су такође остаци у рециклираном папиру које не треба игнорисати. Отпадни папир може да садржи разне бактерије и паразите, као што су ешерихија коли, пнеумококе и црви, ако се не третира строго током процеса рециклаже. Ови патогени представљају озбиљну претњу по људско здравље и хигијену животне средине и могу довести до преношења болести и загађења животне средине.

У процесу рециклаже и поновне употребе отпадног папира, морају се предузети ефикасне мере, као што су унапређење одвојеног сакупљања отпадног папира, побољшање процеса производње рециклираног папира и јачање дезинфекције рециклираног папира, како би се смањиле опасности по људско здравље и животну средину изазване остацима у отпадном папиру. Истовремено, јавност би требало да побољша еколошку свест, рационално користи и одлаже отпадни папир и заједно заштити нашу еколошку средину.

3. Потенцијални ризици од остатака у рециклираном папиру
Процес производње рециклираног папира је сложен и деликатан процес, који укључује кување пулпе на високој температури, додавање калцијум хипохлорита и секундарну дезинфекцију на високој температури током обликовања цилиндра. Ова серија корака обраде ефикасно убија велики број бактерија и вируса, чиме се обезбеђује хигијенски стандард рециклираног папира. Међутим, чак и уз овај ригорозан процес производње, и даље постоје неке споре буђи које је тешко уклонити, укључујући врсте као што су Penicillium, Aspergillus erythropolis и Aspergillus flavus.
Често потичући од отпадног папира, ове споре плесни су веома прилагодљиве свом окружењу и могу преживети у разним тешким условима. Чак и на високим температурама до неколико стотина степени, ове споре су и даље у стању да преживе. Истовремено, због своје стабилне хемијске природе, јаке киселине и алкалије и оксидирајућа дезинфекциона средства и друга уобичајено коришћена средства стерилизације су често беспомоћна против њих.
Међу овим спорама буђи, Aspergillus flavus је посебно токсичан. Сматра се једном од најтоксичнијих супстанци на свету, са токсичношћу која далеко премашује токсичност штетних супстанци попут никотина и формалдехида. Довољно је само 0,1 грама афлатоксина да буде фатално у кратком временском периоду. Још озбиљније, чак и ако се прогута или удахне само у малим количинама током дужег временског периода, афлатоксин ће изазвати озбиљна хронична оштећења људског респираторног и дигестивног система, па чак може изазвати и малигне туморе попут рака јетре, рака плућа и рака желуца. Светска здравствена организација га је класификовала као канцероген и степен његове штетности се не може игнорисати.

Срећом, споре Aspergillus flavus ће постати успаване у условима високе температуре, чиме ће привремено зауставити свој раст и размножавање.

хттпс://ввв.yashipaper.com/хигх-куалити-фацтори-сале-хеалтх-царе-цустомизед-бамбоо-тиссуе-папер-продуцт/

Контактирајте нас са доле наведеним информацијама!